Iz­bor Do­nal­da Tram­pa omo­gu­ća­va no­ve pro­cje­ne o buduć­no­sti cje­lo­kup­nog NA­TO sa­ve­za. Da­lje pro­ši­re­nje tre­ba za­u­sta­vi­ti dok Ame­ri­ka ne od­lu­či šta je iz­vo­dlji­vo i za šta že­li da se bo­ri, a to se vi­di na pri­mje­ru Cr­ne Go­re, ob­ja­vio je „Va­šing­ton tajms”. U ko­men­ta­ru ne­ka­da­šnjeg is­tak­nu­tog ofi­ci­ra Voj­ske SAD To­da Vu­da, Ame­ri­ka ne mo­že pre­u­zi­ma­ti no­ve oba­ve­ze dok ne na­đe ja­san iz­laz iz pro­ble­ma stal­nog ra­sta du­ga i re­vi­ta­li­za­ci­je oru­ža­nih sna­ga i eko­no­mi­je.
– Kao što Tramp zna da ka­že – to je glu­po. Raz­mo­tri­mo slu­čaj ma­le­ne Cr­ne Go­re, ko­ja se na­la­zi na Bal­ka­nu i dio je biv­še Ju­go­sla­vi­je. Pro­šle go­di­ne ze­mlja je do­bi­la po­ziv da uđe u NA­TO. Njen biv­ši li­der Mi­lo Đu­ka­no­vić sa­mo se po­vu­kao, vje­ro­vat­no pod za­pad­nim pri­ti­skom na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ok­to­bru. On je vo­dio ze­mlju u pro­te­klih če­tvrt vi­je­ka, a Đu­ka­no­vi­ća mno­gi sma­tra­ju ko­rum­pi­ra­nim. Bio je uklju­čen u vi­še is­tra­ga i skan­da­la, ra­ču­na­ju­ći i šverc oruž­ja i ci­ga­re­ta, ban­kar­ske pre­va­re, kao i ile­gal­no pro­fi­ti­ra­nje od pri­va­ti­za­ci­je dr­žav­nog te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog pred­u­ze­ća – na­vo­di „Va­šing­ton tajms”.
Ka­ko se is­ti­če, ok­to­bar­ski iz­bo­ri, ko­ji bi mu da­li još je­dan man­dat na vla­sti da ni­je na­knad­no pod­nio ostav­ku, bi­li su op­te­re­će­ni ne­pra­vil­no­sti­ma i iz­vje­šta­ji­ma o kri­mi­nal­nom po­stu­pa­nju i dje­lo­va­nju.
– Mno­gi ana­li­ti­ča­ri vje­ru­ju da će Đu­ka­no­vić na­sta­vi­ti da vu­če sve kon­ce vla­sti, kao što je Vla­di­mir Pu­tin ra­dio dok je nje­gov sa­ve­znik Dmi­trij Me­dve­dev oba­vljao du­žnost pred­sjed­ni­ka, omo­gu­ća­va­ju­ći Pu­ti­nu da se vra­ti na pre­sto če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je – 2012. go­di­ne – is­tak­nu­to je u član­ku li­sta „Va­šing­ton tajms”.
Uka­za­no je da se iz­bo­rom Do­nal­da Tram­pa na mje­sto pred­sjed­ni­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va ci­je­la pla­ne­ta po­mje­ra, a stva­ri ni­gdje ne­će bi­ti iste. Autor tek­sta Tod Vud uka­zu­je i da ni­gdje to ni­je oči­gled­ni­je ne­go u Evro­pi, a na­ro­či­to u okvi­ru NA­TO ali­jan­se.
– Tramp je iz­ja­vio to­kom kam­pa­nje, što je na­i­šlo na pod­smi­jeh mno­gih iz ame­rič­ke po­li­tič­ke eli­te, da ame­rič­ki od­nos pre­ma NA­TO-u tre­ba fun­da­men­tal­no pre­i­spi­ti. Ze­mlje ko­je ne pla­ća­ju svoj dio oba­ve­za tre­ba pi­ta­ti za­što to ra­de. Jed­na stvar ko­ju će Tramp si­gu­r­no ura­di­ti je da po­sta­vi ja­san pri­o­ri­tet ka­da su u pi­ta­nju po­tre­be i bez­bjed­nost Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. Po­tre­be glo­ba­li­stič­ke Evro­pe će bi­ti na dru­gom mje­stu. Ključ­ne vla­de dr­ža­va NA­TO-a tre­ba da ozbilj­no is­pi­ta­ju ulo­gu ko­ju u okvi­ru ali­jan­se ima­ju u ko­lek­tiv­noj od­bra­ni Za­pa­da – ci­je­ni se u tek­stu ame­rič­kog li­sta.
Ka­ko se is­ti­če, dr­žav­ni dug SAD je sa­da vi­še od 20 tri­li­o­na do­la­ra, na pu­tu je čak da do­seg­ne 30 tri­li­o­na.
– No­vo­i­za­bra­ni pred­sjed­nik je u pra­vu – ne mo­že­mo pri­u­šti­ti se­bi da bra­ni­mo svi­jet. Po­seb­no ne tre­ba da bra­ni­mo ne­ko­ga ta­mo gdje na­ša na­ci­o­nal­na bez­bjed­nost i uti­caj ni­je­su ja­sno u pi­ta­nju. Svi­jet vi­še ni­je cr­no-bi­je­li – na­vo­di se u tek­stu.
U tom kon­tek­stu, ocje­nju­je se u tek­stu, po­sta­vlja se ja­sno pi­ta­nje za­što se još raz­go­va­ra uop­šte o pro­ši­re­nju NA­TO-a. Po­sta­vlja se, ka­ko na­vo­di „Va­šing­ton tajms”, pi­ta­nje da li to pro­ši­re­nje po­ve­ća­va ame­rič­ku na­ci­o­nal­nu si­gur­nost.
– Na­rav­no, mo­že­mo do­zvo­li­ti da ne­ke ze­mlje mir­ni­je spa­va­ju no­ću, zna­ju­ći da im je ame­rič­ki nu­kle­ar­ni ki­šo­bran iz­nad gla­ve. Ali, pi­ta­nje je da li za­i­sta že­li­mo da ri­zi­ku­je­mo ži­vo­te na­ših voj­ni­ka na li­ni­ji od­bra­ne u ne­koj od tih ze­ma­lja – za­klju­če­no je u član­ku „Va­šing­ton taj­msa”. M.V.


Sum­nje u dr­žav­ni udar

Po na­vo­di­ma iz tek­sta „Va­šing­ton taj­msa”, Cr­na Go­ra bi tre­ba­lo da ob­ja­sni „dr­žav­ni udar”, za ko­ga mno­gi vje­ru­ju da je in­sce­ni­ran, da bi se uze­li gla­so­vi opo­zi­ci­ji to­kom par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Pod­sje­ća se ka­ko je 20 dr­ža­vlja­na Sr­bi­je, či­ja ze­mlja odr­ža­va bli­ske ve­ze sa Ru­si­jom, uhap­še­no pod sum­njom da je tre­ba­lo da ubi­ju Đu­ka­no­vi­ća.
– Ali ve­ći­na osum­nji­če­nih su sa­da oslo­bo­đe­ni, ni­ka­da ni­je pro­na­đe­no oruž­je na­vod­nih uče­sni­ka za­vje­re, a Đu­ka­no­vić je iz­veo slič­nu maj­sto­ri­ju to­kom iz­bo­ra 2006. go­di­ne, u to vri­je­me tvr­dio je da je me­ta „al­ban­skim te­ro­ri­sti­ma” – ocje­nju­je se u tek­stu ame­rič­kog li­sta.
Uka­za­no je i da cr­no­gor­ski me­di­ji spe­ku­li­šu ka­ko je­dan od okri­vlje­nih za „puč” ima ve­ze sa Đu­ka­no­vi­ćem i ra­dio je za ANB, te da bi sa or­gan­iza­ci­jom na­vod­nog uda­ra mo­gao da bu­de po­ve­zan Ra­do­ji­ca Ra­jo Bo­žo­vić, ne­ka­da­šnji ofi­cir i do­bar pri­ja­telj Đu­ka­no­vi­ća. Pri tom ni­je­dan ja­van do­kaz ni­je ob­ja­vljen o na­vod­nim ru­skim ve­za­ma za­vje­re­ni­ka – kon­sta­tu­je se u tek­stu „Va­šing­ton taj­msa”.